Kalcijum je jedan od minerala neophodnih našem organizmu.

On čuva naše kosti, ali je i njegov doprinos celokupnom našem zdravlju nemerljiv.

Osim dobro poznate uloge u formiranju kostiju, kalcijum je potrebanbrojnim drugim delovima tela kako bi ono dobro funkcionisalo.

Neophodan je za mišićne kontrakcije, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima.

Paratireoidna žlezda je zadužena za stvaranje hormona koji regulišu nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum se usvaja iz hrane i oslobađa se iz kostiju, kada ga nema dovoljno u hrani. Kosti su u procesu stalnog remodelovanja, iz njih se oslobađa kalcijum i u njih ugrađuje novi kalcijum.

Koštano tkivo je živo tkivo, koje se menja tokom života. Za vreme detinjstva i adolescencije, kosti rastu i gustina im se povećava do oko 30-te godine. Pošto je gubitak koštane mase, kao i izgradnja koštane mase postepen proces, što su jače kosti bile pre 30-te godine, kasnije će doći do pojave gubitka koštane mase sa starenjem. Zato je veoma važno unositi dovoljno vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije. Gustina kostiju se povećava i bavljenjem fizičkom aktivnošću u kojoj kosti i mišići rade protiv gravitacije noseći telesnu težinu (hodanje, trčanje, plesanje, aerobik, skijanje). Dok aktivnosti u kojima se ne koristi telesna težina (plivanje, biciklizam, aerobik u vodi) ne utiču na gustinu koštane mase.

Dnevne doze kalcijuma za odrasle do 25 godina starosti su 1000-1200mg, preko 25 godina 800-1000mg, u periodu trudnoće i dojenja 1200mg. Po ulasku u menopauzu, potrebe za kalcijumom se ponovo povećavaju na 1200mg dnevno

Ne treba unositi više od 2500mg kalcijuma dnevno. Osobe sa oboljenjima bubrega ne treba dodatno da ga unose u organizam, oni koji su skloni pesku ili kamenu u bubregu, kod zatvora, dehidratacije, srčanih aritmija.

Suvišne količine kalcijuma se izlučuju iz organizma, a oprez je potreban kod oboljenja paratireoidne žlezde (hiperkalcemije), kamena u bubregu, trovanja D vitaminom, kancera. Povećana količina kalcijuma u ishrani smanjuje usvajanje drugih minerala (cinka, gvožđa, magnezijuma) i doprinosi razgradnji vitamina K.

Kalcijum ne treba uzimati istovremeno sa nekim lekovima (tetraciklini, preparati gvožđa, tiroidni hormoni, kortikosteroidi, bifosfonati), jer se kalcijum vezuje za njih i smanjuje im apsorpciju.

Kalcijum u komercijalnim proizvodima se nalazi u obliku: kalcijum-karbonata, kalcijum-aspartata, kalcijum-citrata, kalcijum-glukonata, kalcijum-laktata (oblik kakav je zastupljen u mleku), hidroksiapatita. Kalcijum-karbonat je slabo rastvoran, slabo se usvaja, a mogu se javiti i neželjena dejstva: mučnina, gasovi, zatvor. Dodavanjem magnezijuma preparatima kalcijuma sprečava se pojava zatvora. Bolje se usvaja u kiseloj sredini, pa se citrat najbolje usvaja. Kalcijum-citrat se uzima na prazan želudac, a kalcijum-karbonat sa hranom, da bi se bolje usvojio u prisustvu želudačne kiseline. Osobe koje imaju problema sa povećanom kiselošću želudačnog soka treba da izbegavaju kalcijum-citrat.

Kod suplementacije bitan je sadržaj elementarnog kalcijuma, pa ako je na etiketi označen sadržaj kalcijum-karbonata, kalcijum-citrata i sl, treba preračunati koliko stvarno ima kalcijuma. Sadržaj od 500mg kalcijum-karbonata odgovara 200mg elementranog kalcijuma. Dakle, sadržaj kalcijuma je 40% za kalcijum-karbonat, 21% za kalcijum-citrat, 13% za kalcijum-laktat, 9% za kalcijum-glukonat. U bilo kom obliku bolje se usvaja ako se uzima u manjim dozama, 500mg ili manje odjednom. Ako je potrebno unositi veće doze kalcijuma, bolje je podeliti u dve ili više doza.

Istraživanja su pokazala da se kalcijum i drugi minerali bolje usvajaju iz hidroksiapatita (oblika u kome se minerali nalaze u kostima), nego iz drugih oblika kalcijuma. Mikrokristalni hidroksiapatit se dobija iz goveđih kostiju i ima visoku iskoristljivost u organizmu. Hidroksiapatit, osim što sprečava dalji gubitak koštane mase, takođe utiče na ponovnu ugradnju kalcijuma i drugih minerala u kosti.

Jedno moguće rešenje je uzimati dodatne količine kalcijuma sa napitkom od sirćeta, pripremljenim na starinski način. Ovaj napitak sadrži kiselinu potrebnu za otapanje kalcijuma, ali i dodaje nešto kalcijuma koji se nalazi u sirćetu.

Kako telo stari, želudac proizvodi manje kiseline. Neki ljudi misle da ta činjenica doprinosi nedostatku kalcijuma kod starijih ljudi. Nakon svega, kiselina je potrebna za rastvaranje skoro svih pastila kalcijuma.

Sirće izdvaja kalcijum iz kostiju koje se nalaze u supi kada se doda u

vodu u kojoj se one kuvaju!

Čak i tako mala količina poput jedne kašike sirćeta na litru vode može stvoriti razliku u količini izdvojenog kalcijuma iz kuvanih kostiju. Nešto jači sirćetni rastvor (poput onog navedenog u receptu) stvara još veću količinu

kalcijuma u supi.

Preporuka je da svakog dana pojedete tanjir supe koja se priprema na sledeći način:

Sastav:

-pola čaše sirćeta

-900 do 1350gr pilećih,ćurećih  leđa ili goveđa kost

-¾ čaše sitne testenine ili žitarice dozvoljene testom(oljušten proso,heljda,ječam,integralni pirinač)

-2 lagano umućena belanca(ukoliko smete jaja po testu)

-2 kašike sveže naseckanog peršuna(ili drugog dozvoljnog začina)

Priprema:

U  4 litre vode dodati  najmaje pola čaše sirćeta. Kuvajte 900 do 1350 gr leđa  ili goveđe kosti  u otvorenoj posudi oko 2 sata. Procedite supu i skinite svu mast. Odvojite meso od kostiju i u vodu dodajte meso i testeninu-žitrice . Neka supa provri i neka se kuva 10 minuta. Skinite je s vatre i u nju odmah dodajte belance uz stalno mešanje. Dodajte supi peršun i poslužite. Ova supa je zdrava, niskokalorična i uvodi kalcijum u vašu ishranu!