Negde između 1926. i 1928. godine, Karl Jung, pionir moderne psihoanalize, imao je čitavu seriju snova u kojoj je video potpuno novu kuću priljubljenu uz svoju i uvek se iznova pitao kako je moguće da ne zna za nju kada je oduvek tu živeo.

Konačno, ušao je u novu kuću i video divnu biblioteku ispunjenu knjigama iz 16. i 17. veka, u kožnom povezu i ilustrovane neobičnim bakarnim gravurama.

Jung je ove snove protumačio kao simbol podsvesnog. Shvatio je da je u pitanju nešto što mu pripada a čega nije bio svestan. Kasnije je naučio da biblioteka predstavlja alhemiju koja ga nije zanimala u tom trenutku ali koju će ubrzo krenuti da proučava.

Petnaestak godina kasnije, imao je istu biblioteku kao u svom snu.

Ivo Andrić je ostavio otvorenim svoje poetičko pitanje: Šta sanjam i šta mi se događa.

A šta je san?

Traganje za potpunim odgovorom, čovek verovatno nikada neće dovršiti. Ali, ono što je do sada otkriveno, pouzdano potvrđuje da bez sna ne možemo i da trećinu našeg života provedemo spavajući. Jer dobar san:

• okrepljuje srce
• obnavlja imuni sistem
• poboljšava pamćenje
• vraća dobro raspoloženje a samim tim i našu unutrašnju lepotu
• jača fizičku kondiciju i sposobnost lakšeg prihvatanja životnih izazova.

U optimalnim uslovima, trebalo bi poći na počinak barem jedan sat pre ponoći i
ostaviti iza sebe sav teret proteklog dana. Smiriti i očistiti svoj um dubokim disanjem (na koje najčešće zaboravljamo), molitvom, blagom muzikom i verom da je sutra novi radostan dan našeg života.

Naučnici su došli i do sasvim konkretnih rezultata u istraživanju snova, polazeći od
činjenice da naša svest poseduje tri osnovna stanja: budno, sanjanje i spavanje bez snova.

Kroz sva tri stanja svesti prisutno je smenjivanje alfa, beta i teta moždanih talasa.

Tokom spavanja, čovek prolazi kroz četiri faze koje će se ponoviti nekoliko puta
tokom noći:

1. dok se telo opušta, u mozgu se javljaju alfa talasi i to traje otprilike desetak minuta;
2. u drugoj fazi se javljaju teta talasi koji su u vezi sa sanjanjem, astralnim i natčulnim iskustvima; ova faza traje petnaestak minuta.
3. treća faza znači dubok san bez snova, što je podstaknuto delta talasima; ova faza ima izuzetno okrepljujuće dejstvo i čak omogućava pasivno učenje u snu.
4. posle skoro devedeset minuta u ovoj fazi gde preovlađuju delta talasi, ulazi se u prvu REM fazu gde su snovi intenzivni i gde se pojačavaju i alfa talasi. Pri tome se ubrzavaju puls i, disanje i vrlo je izražena pokretljivost očiju.

Kod normalnog trajanja sna od 6-7 sati, REM faza se ponavlja nekoliko puta tokom noći. Inače, proces sanjanja odvija se u dve faze: REM i n-REM.

Tumačenje snova predstavlja osnovni element svakog vida proučavanja ljudske psihe. Ali, kako je i sam Jung naglašavao: ne treba prihvatati ništa zdravo za gotovo. I uspostavljeni arhetipovi ostavljaju mogućnost raznovrsnog tumačenja, imajući pri tom u vidu da pre bilo kakve interpretacije slike kao arhetipa, pre davanja  „univerzalnog“ značenja, treba razmotriti lično iskustvo i asocijacije koje ono donosi.  Evo primera arhetipova iz prirode:

Sunce: muški princip, izvor života

Mesec: ženski princip, tajanstvenost

Zemlja: majka, sigurnost, hranjenje

More: podsvest, večnost

Vatra: energija, seksualnost, uništenje

Kiša: plakanje, patnja pre olakšanja, pročišćenje

Drvo: otac

Ostrvo: usamljenost, izolacija

Planina: ambicija, duhovno uzdizanje.

I, opet prema Jungu, polje snova ispunjeno je dubokim značenjima, predskazanjem
budućnosti i telepatskom komunikacijom.

A naše, lično, polje snova je beskrajno...