Svaki organizam poseduje specifičnu oscilatornu šemu, koja se slobodno može nazvati „lična elektromagnetska karta“.  Ona sadrži zdrave (kontrolne) i patološke (interfernetne ) oscilacije. Zdrave oscilacije kontrolišu fiziološke procese, a patološke ih ometaju. Organizam sa svojim urodjenim regulatornim mehanizmima, u stanju je da sam neutrališe patološke talase do odredjenog intenzitata i da na taj način održava  unutrašnju  ravnotežu koja je preduslov zdravlja.

Kada patološki talasi preuzmu prevlast nad fiziološkim ili, pak, u situacijama kada dođe do pada vlastitih odbrambenih  snaga, dinamička ravnoteža se narušava i pokreće se lančana reakcija u kojoj se patološki procesi sa biofizičkog (energetskog) nivoa prenose najpre na biohemijski, zatim ćelijski i na kraju organski nivo. Tada nastupa bolest.

Biorezonantna (bikom) terapija sprovodi se na bikom aparatu.

U bikom aparatu su pohranjene oscilacije zdravih sistema i organa, tj. model zdravlja. Vibracije pacijenta se preuzimaju iz odgovarajućih zona sa površine tela pomoću elektroda i odvode u aparat gde se upoređuju sa modelom zdravlja. Sledi  izdvajanje  i obrada patoloških talasa, jačanje zdravih talasa i njihovo vraćanje u organizam. Zahvaljujući nizu primenjenih terapija, patološki signal slabi ili nestaje a zdravi jača.

Kao krajnji efekat, aktiviraju se prirodne isceljiteljske snage organizma ponovnim uspostavljanjem  njegove ravnoteže i funkcionalne harmonije.

Specifičnost i kvalitet metode je strogo individualni pristup, jer se svaki od 400 programa pažljivo bira, individualizuje i prilagodjava zahtevima pacijenta.

Dobro poznavanje principa biorezonantne metode neizostavno nameće zaključak da skoro ne postoji patološko stanje na koje se ne može povoljno uticati ovom vrstom terapije i da je njen terapeutski  potencijal ogroman.