NASMEŠITE SE - ZDRAVO JE
Prema osnovnim postulatima kineske medicine zdravlje podrazumeva balans čovekovog fizičkog , emotivnog , energetskog i mentalnog tela. Drugim rečima, na naše zdravlje utiče i to kako se hranimo , mislimo, kako se ponašamo, dišemo, spavamo. Jedan od osnovnih vidova kineske medicine je odnos qi-ja i krvi. Naime, stari Kinezi su verovali da je u prirodi sve načinjeno od qi-ja. Najčešći prevod za qi je energija. Dakle, sve u prirodi predstavlja različit oblik energije, pa tako i mi sami. Stari prevod reči qi uključuje i vazduh, pa je tim značajnije kako dišemo i koliko smo svesni svoga disanja. Qi zajedno sa krvlju kruži našim telom. A znamo koliko je krv važna, jer hrani sve ćelije našeg organizma.
Kada se javi bol, to je već znak da se bolest odrazila na fizičkom telu i može biti jedan od pokazatelja da su protok qi-ja i krvi narušeni, da postoje smetnje u njihovom kretanju ili čak prestanak kretanja.
Veliki uticaj na ometanje protoka qi-ja mogu imati niko drugi do naše emocije. Čak se veliki deo kineske medicine bavi povezanošću naših emocija i zdravlja. Veruje se da postoji pet osnovnih emocija koje su u neposrednoj povezanosti sa nekim od naših unutrašnjih organa, tzv. yin organima. Određene emocije utiču na pojedine organe: bes (ljutnja) utiče na jetru, radost na srce, preterano razmišljanje/melanholija na slezinu, zabrinutost na pluća, a strahovi na bubrege.
Postojanje i prisustvo emocija se podrazumeva. Svako od nas tokom života ima faze kada je srećniji, tužniji, plačljiviji. Ali ako je jedna emocija dugotrajna ili je njen intenzitet veliki, to šteti određenim organima. Posledice su utoliko teže ukoliko je čovek već u disbalansu na bilo kom od četiri primarna nivoa.
Važan je i način na koji pokazujemo svoje emocije i da li ih ispoljavamo ili potiskujemo. Emocije su kao voda, moraju nesmetano da teku. Ako želimo nešto da kažemo, treba naći primeren način da se izrazimo. S druge strane, ako smo tužni, trebalo bi i zaplakati. Nije čudo što se nekada promenjivost naših emocija povezuje sa različitim Mesečevim fazama, pošto znamo da Mesec kontroliše svu vodu na Zemlji, a čak je više od 80 % čovekovog tela načinjeno od tečnosti.
Organ koji se vezuje za neometan protok qi-ja , fluida i krvi u telu, a samim tim i emocija, jeste jetra. Ona se takođe vezuje za lake, brze pokrete, za rast i uopšte qi jetre teži da raste naviše. Poznato je da se emocije ako ih potiskujemo talože,pa se možda desi da u trenutku naglo odreagujemo . Zato se jetra povezuje sa emocijom ljutnje/besa. Takav oblik ispoljavanja nezadovoljstva i unutrašnjeg besa je svojstven za „vatru u jetri“. Osvedočili smo se da ako, na primer, hranu dugo ostavimo na jednom mestu, ne izbacimo je na vreme, a pri tom dodajemo nove količine, nastaje proces vrenja i povišene temperature. Kao i svaka vatra, ona unutrašnja plamti naviše , pa se javljaju simptomi crvenila očiju, znojenja glave, povišenog krvnog pritiska… Postoji izreka: „Bes izaziva kretanje qi-ja naviše.“ Setimo se da su emocije poput vode, pa se i nezadovoljstvo prenosi telom, putem krvi dospeva do površinskih slojeva kože, što se manifestuje crvenilom na koži i svrabom. Pojava svraba je jedan od znakova postojanja vetra u jetri, što dodatno ukazuje na disbalans tog organa. Ovo kretanje qi-ja naviše može dovesti do pojave bola ispod rebarnog luka, ili potrebe za više vazduha, a naročito kod žena zastupljen je simptom „knedle u grlu“ – osećaj postojanja stranog tel koje se ne gubi pri pokušaju gutanja.
Još iz starih kineskih knjiga poznato je da ako doktor uoči kod pacijenta disbalans jetre, prvi naredni organ na koji mora obratiti pažnju (lečiti ga) jeste slezina, jer u krugu pet elemenata jetra „kontroliše“ slezinu. S tim organom povezano je razmišljanje. To je onaj tip tzv. razmišljanja ukrug , kada danima razmišljate o jednoj temi pokušavajući da iznađete rešenje, a sve je uzalud. Taj neprekidni tip razmišljanja crpe rezerve qi-ja slezine (kaže se da preterano razmišljanje deprimira qi ), a slezina kao organ postane „otežao i lenj“. S druge strane, slezina je u paru sa želucem odgovorna za metabolizam, obradu I transport hrane, pa se posledično može javiti čitav niz simptoma, poput smanjenog apetita, otežanog varenja, kašaste stolice, a nadutost stomaka i gasovi mogu biti česta pojava. Najčešći neprijatan osećaj obruča i stezanja u abdomenu (stomaku), čemu odgovara izreka da „preterano razmišljanje uvezuje qi“.
Setimo se prvobitne veze između jetre i slezine. Jetra je skladište krvi u organizmu i rukovodi njenim protokom. Slezina je odgovorna za produkciju krvi. Ovo je jedno od objašnjenja zašto se kod emotivnog disbalansa poremeti menstrualni ciklus kod žena u vidu bolnih, oskudnih ili pak obilnih perioda.
Strah parališe ljude, dovodi do „potapanja qi-ja“. Strah je emocija koja direktno utiče na bubrege. Kako su bubrezi osnova yina-a i yang-a u kineskoj medicina i rezervoar primarnog esencijalnog qi-ja, strah ne samo što nas može paralisati nego istovremeno crpe naše primarne rezerve qi-ja. Ta vrsta qi-ja veoma je važna, nju smo dobili sa roženjem i trebalo bi povesti računa o njenom održavanju. Od simptoma kod ljudi mogu se javiti slabost i tup osecaj u lumbalnom delu, nemogućnost zadržavanja urina, potreba za čestim mokrenjem, bol u kostima, osećaj bespomoćnosti.
Tumačeći kineski karakter koji je oznaka za emociju , uvidećemo da on ima dva sastavna dela. Jedan je znak za organ srca, a drugi za čistotu. Dakle, reč emocija povezana je sa osećanjem čistote u srcu. U kineskoj medicine postoji izreka da „sve emocije utiču na srce“, jer je „srce kuća uma“. Ono može da prepozna sva emotivna dešavanja u nama. Kaže se da preterana radost utiče na srce. Radost „usporava qi“. To ima dva značenja. U normalnim okolnostima radost i osećaj sreće opuštaju mentalne tenzije, olakšavaju neometan protok qi-ja kroz meridijane. Ali preterana radost čini qi sporom i tromom, tako da um neće moći da se odmori, „neće naći odmora u svojoj kući“, što može izazvati odsutnost, mentalnu konfuziju i zbunjenost.
Naći balans u svemu, pa i u svojim emocijama, jedan je od ključeva zdravlja kineske medicine.
Kinezi smatraju da postoji pet godišnjih doba. Postoje određene promene koje se dešavaju na prelazu iz kasnog leta u jesen. Prelazi iz jednog godišnjeg doba u drugo ujedno su pokazatelji kako se naše telo prilagođava promeni. Zato se mnoge bolesti i javljaju na prelasku godišnjih doba iz jednog u drugo.
U jesen organ koji se aktivira jesu pluća. Sa emocionalne strane, taj organ je povezan sa brigom i tugom. „Velike tuge rastvaraju/troše qi.“ Zato smo često kada smo tužni ili mnogo brinemo, nemoćni smo da preduzmemo konkretne akcije. Tada se troši qi pluća, pa se mogu pojaviti kratak dah, nedostatak vazduha, umor. U toku ovog godišnjeg doba, prirodno se može javiti da smo tužniji ili setniji nego obično. Svakako da se preporučuju vežbe qi gonga.
Danas je popularno govoriti o stresu. Šta je stres? Takva reč ne postoji u starim kineskim knjigama, ali je poznato da na izuzetno teške situacije u svakodnevnom životu ljudi reaguju ili panikom ili strahom. Emocionalni stres najpre utiče na kretanje i usmerenje qi-ja. Iako neke emocije utiču na kretanje qi-ja, recimo ljutnja usmerava qi naviše, tuga je rastvara… sve emocije teže da nakon određenog vremena izazovu stagnaciju qi-ja. Tako, na primer, tuga rastvara/troši qi i nakon nekog vremena izazvaće nedostatak qi-ja. Kako je nema dovoljno, dalji stadijum je stagnacija qi-ja. To se dešava u plućima pošto tuga kao emocija odgovara plućima. Tako da osobe često mogu osećati „kamen na grudima ili teskobu“.
Ova tumačenja i povezivanja emocija ne bi trebalo shvatati bukvalno. Važno je da li je emocija iskazana ili potisnuta. Nagli izlivi besa i ljutnja utiču na jetru, a potisnute emocije utiču kako na jetru tako i na srce. Ako se neko ljuti tokom obroka (ili izbiju svađa i nesuglasice tokom porodičnih ili poslovnih ručkova), to će uticati na želudac i odmah se može javiti jedno svojstvo pulsa: naime, on postaje tzv. žičast na desnoj ruci, na srednjoj poziciji.
Pregled pacijenta prema kineskoj tradicionalnoj medicini obavlja se pregledom pulsa, jezika I razgovorom.
Dakle , budite prijatelj sa svojim emocijama. Prepoznajte ih, nađite način kako da se s njima nosite. Nekada vrsta omiljene fizičke aktivnosti, kreativno pisanje, slikanje, pevanje, čak i plač mogu pomoći. Kineska medicina rešenje nudi akupunkturom, stimulacijom određenih tačaka kineskom masažom – tuinu, te vežbanjem qi gonga.