Postoji nauka o apetitu i odatle treba početi. Apetit (osećaj gladi) javlja se iz dva razloga: prvi je fiziološki i vezan je za signale koji vas čine gladnim. Drugi je
vezan za emocionalna stanja koja vas prosto gone da jedete i to je daleko od prirodne potrebe za hranom.
Emocije su, medjutim, najmanje poznati deo teme koja se tiče gojaznosti s obzirom da su dugo nepravedno ignorisane kao bitan uzrok njene pojave.
Nauka je u poslednje vreme, izgleda, morala da konstatuje da su emocije tačka gde se zapravo odigrava čitava igra dobitka i gubitka kilograma. Nedavno je sprovedeno istraživanje koje povezuje vrstu namirnica za kojima posežemo sa našim emocionalnim stanjem.
Dakle: šta vam govori hrana kojoj se najradije prepuštate u određenom trenutku?
- Teška hrana(meso, tvrda, hrskava hrana) ------ BES
- Slatkiši ----- DEPRESIJA
- Penušava, slatka hrana/sladoled ----- UZNEMIRENOST
- Slana hrana ------ STRES
- Krekeri, testenina ----- USAMLJENOST, SEKSUALNA FRUSTRACIJA
- Bilo šta i svašta ----- LJUBOMORA
Konačno je došlo vreme da shvatimo da je ono što dešava ispod naše lobanje itekako povezano s onim što se dešava ispod našeg kaiša.
A šta dalje?
Ono bez čega će svakako bitka biti izgubljena jeste nedostatak svesti o našim emocijama.
Pre svega ih treba osvestiti i zato: Ućutkajte svog UNUTRAŠNJEG NEGATIVCA!
„Moram se pomiriti s tim, uvek ću biti debeo!“
Ako imate svog unutrašnjeg negativca, možda niste toga ni svesni. Posle niza godina, pogrešno razmišljanje na kraju postane naša druga priroda. Ipak, postoji i način da se negativca rešite.
Do istinske sreće se može doći jedino kroz samoostvarenje. Za mnoge je to put joge. Niko ne nudi lako i brzo dostizanje krajnjeg cilja joge: jedinstva duše i tela. Ali, i sam put do cilja nosi radost saznanja i učenja.
Jedan divan i nezaobilazan pratilac na tom putu je OM – prvi zvuk koji se čuo nakon Velikog praska. Iskonski zvuk iz kog su nastali svi drugi.
Svejedno je da li pevate Očenaš, Ave Mariju, Shalom Chaverim, gospel, OM je tu, mek, dubok i beskrajan na putu mira i svetlosti.
Unutrašnji monolog nije ni bezazlen ni prazan. On ima načina da kreira svoju sopstvenu stvarnost. Ako kažete sebi da možete nešto uraditi, vi ćete uraditi. Govoreći sebi da ne možete, nećete ni moći. Ako govorite sebi da nikada nećete oslabiti, to je kao da jedete vreću čipsa. Unutrašnji negativni monolog vam diktira kako da se ponašate prema sebi i kako se pokazujete drugima.
On je nalik vozu van kontrole. Um se vrti ukrug, ponavljajući negativne događaje i naše sopstvene promašaje. Čini vam se da ste u dodiru sa svojim pravim osećanjima ali teška, loša osećanja postaju još gora što im više pažnje posvećujete.
Zbog toga je i teško da ih se čovek oslobodi. Ona neće nestati odjednom jer ne postoji automatski prekidač za njih ali postoje načini da ih prevazidjete:
- Udaljite se sami od sebe. Budite sopstveni posmatrač sa strane i budite iskreni sa sobom.
- Okrenite se nečemu drugom što će potpuno skrenuti vaše misli: košarka, slagalica itd.
- Zapitajte se: „Da li je to stvarno istina? Da li postoji i druga strana?“
- Primenite narodnu mudrost: Jutro je pametnije od večeri, tj. odložite svoja negativna razmišljanja i videćete da će ona kasnije izgubiti dosta od svoje negativnosti.
- Ako mislite da vam je potreban lek, pronadjite pravi u riznici Bahovih kapi (http://www.holitimed.com/bahove-kapi)