Spavanje je prirodna pojava promenjenog stanja svesti i smenjuje se u pravilnom ritmom sa stanjem budnosti. Ta cikličnost ova dva stanja predstavlja jedan od najznačajnih bioloških ritmova. Funkcionisanje čoveka van tog ritma ili pak nedostatak sna, u slučaju da dugo traje, može dovesti do niza zdravstvenih poremećaja. Evo samo neka od njih:
- Pre svega, javljaju se ozbiljne posledice u sferi moždanih funkcija. Svima su poznati razdražljivost, omamljenost, dekoncentracija, nedostatak pažnje i zaboravnost nakon neprospavane noći. Ako se deprivacija sna nastavi, u opasnost dolaze delovi mozga koji kontrolišu govor, pamćenje, racionalno zaključivanje, planiranje i osećaj za vreme.
- Nedostatak sna ne samo da ima posledice na kognitivno funkcionisanje, nego se negativno odražava i na emocionalno i na fizičko zdravlje.
- Istraživanja su pokazala da je gubitak sna povezan i sa gojaznošću s obzirom da se u snu otpuštaju supstance koje su povezane s apetitom.
EPIFIZA
Iako je ova tema daleko šira, mi smo je samo malo dotakli da bi bliže objasnili zašto epifizu nazivaju još ’portal svesnosti’ i ’vrata percepcije’, odnosno kapija iza koje se krije tajna našeg višeg bića.
Postoje dva velika neprijatelja funkcionisanju pinealne žlezde: elektromagnetno zračenje iz okoline kome smo sve više izloženi i fluorid koji se dodaje pijaćoj vodi. I ako je ona zaista sedište duše i portal svesnosti, čovečanstvu je takoreći zatvoren prirodni put ka samospoznaji. A spomenimo samo jednu radnju iz uobičajne svakodnevnice – dugo sedenje ispred kompjutera direktno blokira rad epifize.
Mnoge aktivnosti čoveka kao i niz fizioloških procesa zavise od smene svetlih i tamnih perioda. Sve biološke vrste žive u skladu sa tim tzv. cirkadijalnim ritmom koji je uslovljen smenom dana i noći i koji je pod kontrolom biološkog časovnika smeštenog u hipotalamusu.
Biološki časovnik pokreću svetlosni signali koje oko registruje i šalje kroz optički nerv u hipotalamus. Ako ti signali javljaju da je nastupila noć, hipotalamus izdaje nalog epifizi da luči melatonin. Svetlost sa druge strane izaziva komandu za prekid tog lučenja.Uloga epifize u regulisanju biološkog časovnika je otkrivena tek 50-ih godina prošlog veka. Kasnije je melatonin ušao u upotrebu kao sredstvo koje poboljšava kvalitet sna a uzima se oko sat vremena pre odlaska na spavanje.
Upotreba melatonina je vrlo korisna u slučajevima narušenog cirkadijalnog ritma - noćni rad, promena vremenskih zona, kod potreba da se ranije zaspi zbog pripreme za ozbiljniju mentalnu ili fizičku aktivnost. U tim situacijama melatonin može da se uzme strateški u odredjenim trenucima.
Da bi se željeni ritam sna i budnosti učvrstio u prirodnom ciklusu noć-dan, potrebno je kombinovati večernju dozu melatonina s izlaganjem svetlu u što ranijem delu dana.
MELATONIN
USPORAVA STARENJE